Саопштења

Поводом напада и лажних оптужби на ССПР, активиста и председника преко друштвених мрежа а након потписивања Споразума, Главни одбор ССПР на седници одржаној 20. децембра указује на следеће чињенице:

– Свој став о Споразуму ССПР није исказао ниједном реченицом с обзиром да исти није обелодањен у виду документа од стране ниједног oд потписника, само су парафразиране неке његове одредбе. Шта Споразум тачно садржи није нам ни било познато 13. децембра када је кренула хајка на ССПР.

– ССПР је од 2016. године организатор и носилац протеста и штрајкова. Сетимо се само новембарских протеста 2017. године испред ГПЦ Београд.

– Обуставе у организацији запослених смо увек подржавали и у њима активно учествовали. Пре почетка мартовске обуставе смо путем медија упознали ширу јавност Србије са стањем у Пошти и положајем запослених. Пружали смо медијску подршку запосленима у обустави, наши активисти и чланство учествовали су у обустави рада, 50 колега из ГПЦ Београд добило је Упозорење, међу њима и председник. На сваки позив представника Тима радника Милије Тешића председник Синдиката се одазвао и пружио недвосмислену подршку, спремност на сарадњу као и податке са којима је располагао. Једини захтев Тима радника према нама уследио је 18. октобра да проследимо извештај са њиховог састанка свим поштама, што смо и учинили.

– За време децембарске обуставе издали смо званично саопштење у којем смо подржали оправдано незадовољство запослених и јасно нагласили да су запослени самоорганизовано ушли у обуставу са захтевом за увећање зараде на ниво републичког просека. Медије попут Нове С, ТВ МАГ, РТС, Слободна Европа усмеравали смо на чланове преговарачког тима.

– Поносни смо на наше активисте и чланове који били носиоци обуставе у својим срединама. У Суботици: Здравко Томашковић, Борис Балуновић,… У Сомбору: Андреја Аралица, Зоран Лазић, Миливоје Тијодоровић (суспензија).. У Новом Саду: Томислав Мандић (суспензија), Наташа Дејановић Данчетовић (суспензија)… У Зрењанину: Јадранка Станков (тражила суспензију).. У ГПЦ Београд: Дејан Боговац (суспензија), Зоран Павловић (тражио суспензију).. У Београдском Венцу: Костадин Јевтић, Дејан Ранковић, Гута,… У Земуну: Александар Илић, Жељко Сурла, Дејан Ристановић Шиља, Стефан Митровић… У Београд Центру: Весна Илић, Ненад Милорадовић… У Шапцу: Душан Панић (суспензија)… У Ваљеву: Дејан Јовић (тражио суспензију), Горан Перић,.. У Јагодини: Милан Васиљевић… Наше чланство се ангажовало на подручју Краљева, Врњачке Бање, Рашке, Новог Пазара, Панчева…

Овим стављамо тачку на било какву даљу расправу ко је и колики допринос дао у овој и претходној обустави запослених, протестима и штрајковима. Свако свој образ носи.

Поводом саопштења ЈП „Пошта Србије“ које је јуче упућено медијима а у вези функционисања поштанског саобраћаја и исплате пензија, почевши од данас на кућне адресе за 190000 пензионера желимо да вам укажемо да ни највеће репресије нису поколебале запослене у пошти да одустану од обуставе рада.

Колики је притисак на запослене да почну са радом најбоље говори пример од јутрос када је наш колега Марко Божић из поште Краљево исекао вене у знак протеста против терора који се спроводи над запосленима у обустави. Додатни притисак и застрашивање кренуо је јутрос уручењем суспензија за више од 200 запослених из Сомбора, Зрењанина и Новог Сада. То је само почетак а крајња цифра са којом се спекулише је више хиљада. Никакве претње и суспензије нас не смеју поколебати у нашој борби за зараду иоле достојну пристојног преживљавања.

Самостални синдикат поштанских радника је спреман да заједно са другим организацијама које заступају и подржавају запослене у обустави рада у што скорије време предузме мере отпора насиљу које спроводи пословодство Предузећа на челу са Миром Петровић.

Користим ову прилику да истакнемо један частан људски чин нашег колеге Божидара Спасојевића који је поднео оставку на место директора и тиме јасно изабрао страну.

Не смемо заборавити ни оне друге: директоре, шефове и управнике који врше притисак на запослене да прекину обуставу рада а затим без имало стида и срама узму повишицу за коју се уз велике жртве запослени изборе.

Покушај уручења радних налога и промене распореда радног времена, данас за сутра , је последњи трзај очајника и нечасника, да застраше и заплаше раднике у обустави.

Закон о раду као ни Колективни уговор, два највиша акта која регулишу област рада не препознају радни налог нити такав термин уопште садрже.

Чланом 56. став 2. Закона о раду предвиђено је да: „Изузетно послодавац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.“

Поштоване колегинице и колеге морамо истрајати у захтеву запослених за зараде иоле достојне пристојног преживљавања, онако како смо се договорили испред „ГПЦ Београд“.

Поред овог заједничког захтева свих запослених који подржавамо од самог почетка ми као Синдикат остајемо и даље при наша већ годинама позната два захтева а то су смена Мире Петровић и Надзорног одбора, јер су најодговорнији за никад горе стање у Пошти Србије које би да припишу радницима.

ШТО ЈЕ ПРИТИСАК ВЕЋИ, КОЛЕГИЈАЛНА СОЛИДАРНОСТ И ОТПОР МОРАЈУ БИТИ ЈАЧИ!