Саопштења

Данас када Пошта Србије слави 179 година од свог постојања ни најстарији радници не памте горе време нити хаотичније стање у нашем Предузећу. Ако је за утеху данас је боље него што ће бити сутра, уколико под хитно не дође до промена.

Доласком ПУПС-а на чело Поште Србије, лагано је кренула њена пропаст и пропаст поштанског радника, све више пропадамо као Предузеће и као запослени.

Радничке плате које су се пре „златног доба“ кретале око републичког просека, данас су за око 30% мање. Уместо да зараде на годишњем нивоу барем прате раст трошкова живота, као што смо то раније имали (3-4%) и били незадовољни, данас смо дошли до тога да су нам зараде 52 месеца биле умањене за 10%. Кроз умањење зарада и раст трошкова живота сваки запослени је покраден у последњих пет година у просеку за око 300.000 динара. Са друге стране пословодство се хвали са добрим пословним резултатима и великом добити која изгледа постоји само на папиру.

Због бедних зарада, притисака и све веће оптерећености послом непосредних извршилаца, никада више запослених није напустило Предузеће као што је то било прошле године а тај тренд се наставља још интензивније и у овој години.

Годинама уназад указујемо надлежнима на катастрофално стање у Пошти Србије, организујемо протесте, али реакције нема. Све више се стиче утисак да надлежни, од Поште Србије некад стабилног предузећа, желе да направе губиташа и корисника буџетских средстава, како би се нашао изговор за приватизацију профитабилних целина. Колика је небрига Владе Републике Србије за сопствено предузеће говори и чињеница да још увек немамо директора.

Већина запослених а нажалост има и гладних, нема шта да слави.

Разлоге за славље данас имају само чланови пословодства јер они немају бригу како преживети од месеца до месеца.

Па поштовани чланови пословодства нек’ вам је са срећом дан Поште, радујте се макар ви.

Уколико сте претрпели штету на објекту за становање, због елементарних непогода, имате право као запослени у складу са чланом 86.тачка 5. Колективног уговора на накнаду штете од стране Предузећа. Право на накнаду штете по том основу имате и од стране Синдиката уколико сте члан.

5) ублажавања последица елементарних непогода или ванредних догађаја на објекту становања, уколико штета коју је претрпео запослени износи најмање две месечне зараде – у висини највише до 10 месечних зарада, на основу извештаја и предлога комисије за утврђивање штете, образоване од стране директора Предузећа, у чијем саставу је и по један представник репрезентативних синдиката.

Није нам познато да ли неки синдикат у Пошти Србије или синдикални активиста најављује одржавање састанака са запосленима. Самостални синдикат то уредно ради и 5 дана раније најављује одржавање састанака Кабинету директора као и директору радне јединице у којој састанак треба да се одржи. Никада до сада нисмо имали проблем ни са једним директором РЈ али смо увек имали проблем са Кабинетом то јест госпођом Петровић и њеном десном руком Нелом Бојовић. Од стране Кабинета данас смо добили обавештење, под изговором „неблаговременог и непотпуног захтева“, да нам је практично забрањено одржавање састанака са запосленима у Зрењанину, Панчеву, Сремској Митровици и Старој Пазови. Ово је већ 12 забрана у последњих неколико месеци.

Упркос забрани планиране састанке одржаћемо испред Пошта у наведеним местима.

· 27.05.2019. са почетком у 08:00 часова испред поште 23101 Зрењанин

· 27.05.2019. са почетком у 13:00 часова испред поште 26101 Панчево

· 29.05.2019. са почетком у 08:00 часова испред поште 22000 Сремска Митровица

· 29.05.2019. са почетком у 13:00 часова испред поште 22300 Стара Пазова

Притисак и репресија према нашем Синдикату од стране госпође Петровић и њеног Кабинета су пре свега одраз њене немоћи и страха од истине и запослених.

Колеге ви немате кога и због чега да се плашите.

Долазимо да се видимо и чујемо.

Упућено: председнику Републике, председници Владе и потпредседницима Владе РС

Поштовани,

Није неопходно да Вам кажемо да у Пошти Србије никад није било горе, то Вам може потврдити сваки запослени изузев неколицине из окружења госпође Петровић. Ако је за утеху данас је боље него што ће бити сутра уколико госпођа Петровић и даље остане на челу Предузећа.

Довођењем ПУПС-а на чело Поште Србије лагано је кренула њена пропаст и пропаст поштанског радника. Све више пропадамо као Предузеће и као запослени. Радничке плате које су се кретале око републичког просека данас су за око 30% мање. Уместо да зараде на годишњем нивоу барем прате раст трошкова живота, као што смо то имали раније и били незадовољни, данас смо дошли до тога да су нам зараде 52 месеца биле умањене за 10%. Кроз умањење зарада и раст трошкова живота зараде су нам практично обезвређене и за две трећине запослених крећу се у распону од 32.000 до 39.000 динара у зависности од радног стажа. Са друге стране пословодство се хвали са добрим пословним резултатима и великом добити која изгледа постоји само на папиру. Најбоље о томе говори чињеница да немају новац за исплату солидарне помоћи запосленима у износу од 20.000 динара што је недавно договорено са потпредседником Владе господином Стефановићем.

Доласком на чело Поште, господин Кркобабић овај јавни ресурс у највећој мери користи за политичку промоцију своје странке о чему говори и такозвана акција „52 поште за 52 недеље“, без икаквог економског оправдања и потребе.

У току 2013. и 2014. године приликом извођења завршних радова на објекту Регионалног поштанско-логистичког центра Београд извођачу радова „Samex group“ из Београда оверени су и плаћени неизвршени радови: стављање у функцију лифтова, клима, коморе, електричне инсталације, уређење зеленила… све те већ плаћене послове завршила је наша радна јединица „Одржавање објеката, возила и основних средстава“

Без примопредаје Мира Петровић септембра 2016. године преузима ЈП „Пошта Србије“ од Милана Кркобабића јер ПУПС ваљда доживљава Пошту као лични феуд. Смењује извршне директоре, образоване и стручне људе из система, и више од годину дана не формира Извршни одбор Предузећа. Уз помоћ и прећутну сагласност одабраних сарадника доноси, по нашем дубоком убеђењу, одлуке које су нанеле финансијску штету Предузећу и његовом имиџу:

1. Супротно интерним процедурама закључује Уговор о ауторским правима са компанијом „United Media“ вредности око 6 милиона евра што је имало за последицу губитак у пословању РЈ „Пошта НЕТ“.

2. Пропушта се рок да се благовремено покрене поступак јавне набавке о обезбеђењу транспорта новца, како би се исти спроводио у хитним случајевима које се односе на преговарачки поступак. Посао вредан нешто више од 2 милиона евра добило је предузеће „Инекс“ због чега Предузеће „G4S“ води судски поступак против ЈП „Пошта Србије“. Тражили смо колика је вредност спора али одговор још увек нисмо добили.

3. Чињеница да ЈП „Пошта Србије“ има удео власништва у банци ПШ а.д. није утицала на Кабинет директора и Миру Петровић да на званичном порталу упути понуду свим запосленима да им се зарада, уместо преко банке ПШ а.д. исплаћује преко конкурентске банке у приватном власништву.

4. Поводом испољавања оправданог незадовољства запослених, ван радног времена и радног простора, новембра 2017. године испред РЈ „РПЛЦ Београд“ и „Нови Сад“ суспендовала је 37 запослених. Суспензије су наишле на оштру осуду организација и појединаца чланова Међународног комитета за радничку интернационалу (CWI), канцеларије МОР-а и неких амбасада у Србији. Подршка суспендованима и протестне ноте упућене су на адресу председнице Владе РС, надлежних министара и Кабинета директора свакако није допринело позитивном имиџу Републике Србије. Већи део запослених који су били суспендовани тужили су Предузеће и све до сада изречене пресуде су у корист запослених. По основу накнада и судских трошкова Предузеће ће претрпети финансијску штету без икакве одговорности госпође Петровић

5. Поводом оправдане обуставе рада у организацији запослених, марта ове године, госпођа Петровић није нашла за сходно да са представницима запослених разговара пре него тек осмог дана обуставе. Информативна служба Предузећа је на званичном Поштином порталу, 22.марта, покушала да исполитизује обуставу рада запослених иако су захтеви били искључиво социјалне природе: повећање радничких плата на ниво републичког просека и обезбеђивање оптималног броја извршилаца у технологији.

6. Именовањем госпође Петровић за в.д. директора креће и егзодус из Поште Србије, Предузеће напуштају стручњаци а затим у све већем броју и добро обучени радници. Подаци о броју запослених који су споразумно или једностраном вољом напустили Пошту се фалсификују и лажно приказују. Од 2017. године у Извештају о пословању нема податка о просечном дневном одусуствовању по основу боловања јер је тај број удвостручен у односу на период од пре неколико година.

7. Након нашег указивања председници Владе и ресорним министрима, децембра 2017. године, да на тржишту поштанских услуга, за 2016. годину, Пошта Србије има смањен обим услуга за 2% а приватни оператери раст од 16%, РАТЕЛ је променио методологију израде извештаја. По новој методологији коју је РАТЕЛ применио за 2017. годину, није могуће видети колики је удео на тржишту Поште Србије а колики приватних оператера. Није могуће видети ни колики је пад обима услуга Поште а ни раст приватних оператера на тржишту. Да ли нова методологија РАТЕЛ-а има неке везе са његовим подстанарским статусом у Пошти Србије или можда са нечим другим не можемо да тврдимо.

8. Пре пар месеци извршена је набавка 46 шкода у вредности од 95 милиона динара што сматрамо крајње неодговорним и непотребним у условима кад оскудевамо са основним средствима за рад.

9. Присутно је одбијање послова од великих корисника због недостатка непосредних извршилаца. Последњи пример такве врсте је одбијање посла вредног 18 милиона динара који се односио на деобу каталога ИКЕА за подручје Београда и Новог Сада.

10. Кабинет директора Предузећа у последњих шест месеци изрекао је што усмено или писмено Самосталном синдикату поштанских радника осам забрана одржавања састанака са запосленима чиме се крши једно од основних људских права, право на синдикално организовање и деловање.

11. Мандат в.д. директора госпође Петровић истекао је 12. септембра 2017. године али је још увек на челу Предузећа супротно одредбама Закона о јавним предузећима чл.52 став 1. . То је констатовано у делу пресуде Првог основног суда у Београду, по тужби нашег колеге због суспензије.

Ово су само неки од примера у ком правцу идемо. Са госпођом Петровић нећемо још дуго чекати да од некад профитабилног Предузећа постанемо губиташ и корисник буџетских средстава. Када се дође у ту фазу онда следи минималац од ког ни данас нисмо далеко, технолошки вишкови, приватизација…

Наша обавеза је да Вам укажемо на ове забрињавауће податке јер не можемо нити смемо да ћутимо пред сопственом пропашћу.

Последњи је тренутак да држава интервенише и Пошту, предузеће са 15000 запослених спаси од сигурне пропасти.

Као први корак у том правцу, неопходно је за спас Поште, њених запослених и поштовања Закона о јавним предузећима изабрати директора Предузећа на основу већ спроведеног конкурса.