Саопштења

Због свог критичког става, организовања протеста, штрајкова и због јавног изношења чињеница о стању у Пошти Србије, ССПР никада није био миљеник пословодства, на шта смо изузетно поносни. Отворени напади, санкције и шикана пословодства према Синдикату и његовим активистима крећу од новембарских протеста 2017.године. У свему томе значајну улогу имали су и појединци из репрезентативних синдиката а било је и покушаја изнутра да се Синдикат уруши.

Врхунац гушења синдикалних права и слобода достигнут је у последњих годину дана забранама од стране госпође Петровић и њеног Кабинета представницима нашег Синдиката да одржавају састанке са запосленима па чак и седнице синдикалних организација. Тим поводом, као и због ускраћивања информација од јавног и значаја за социјално-економски положај запослених, обратили смо се надлежнима у Републици Србији.

По први пут Кабинет председника Владе РС је реаговао на наше притужбе тражећи изјашњење госпође Петровић. Министарство рада је упутило нашу притужбу Инспекцији рада са задатком да изврши надзор. Уколико надлежни државни органи не зауставе практично забрану синдикалног деловања и организовања бићемо принуђени да проблем интернационализујемо као што смо то учинили и за време суспензија.

Упркос свему ССПР је синдикат чији број чланова расте из месеца у месец. Јун смо завршили са 749 чланова а у јулу на основу прослеђених приступница очекујемо нешто више од 800.

По први пут за 13 година постојања нисмо добили податке о броју чланова за остале синдикате који делују у ЈП „Пошта Србије“ уз образложење да нам нису дужни доставити сходно одредбама члана 209. Закона о раду. Прави разлог је уствари да се прикрије пад чланства или тачније речено распад неких синдиката.

Нећемо одустати од директне комуникације са запосленима па макар састанке одржавали на улици испред поште као што смо то чинили у Јагодини и Зрењанину. Нећемо одустати захтева за достављање информација које су од значаја за запослене и Синдикат макар то чинили преко Повереника, што нам не би био први пут.

Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Првог основног суда по тужби Томислава Мандића ради поништаја Анекса уговора о раду, због премештаја са послова поштар II из ЈПМ 21102 Нови Сад на послове поштар II у ЈПМ 21211 Кисач. Пресуда је извршна и послодавац је дужан да плати судске трошкове у износу од 69.000 динара и да га врати на послове поштар II у ЈПМ 21102 Нови Сад. Ово је друга правоснажна пресуда коју је председник наше синдикалне организације из Новог Сада добио, прва је била за суспензије.

Ово је само један у низу спорова који су наши чланови правоснажно добили ангажовањем и плаћањем адвокатских канцеларија од стране Синдиката.

До сада нисмо изгубили ниједан спор а правоснажно смо добили спорове поводом отказа Уговора о раду, злостављање на раду (мобинг), суспензије, премештаја по основу такозване потребе процеса рада и наплате путних трошкова.

Самостални синдикат поштанских радника има организовану радно-правну заштиту на више нивоа, почевши од Ресорног одбора за радно-правну заштиту преко Правне службе Савеза самосталних синдиката Србије до адвокатске канцеларије Ивошевић. Правни савети, представке према послодавцу и заступање пред судовима по основу спорова из радног односа су о трошку Синдиката.

Данас када Пошта Србије слави 179 година од свог постојања ни најстарији радници не памте горе време нити хаотичније стање у нашем Предузећу. Ако је за утеху данас је боље него што ће бити сутра, уколико под хитно не дође до промена.

Доласком ПУПС-а на чело Поште Србије, лагано је кренула њена пропаст и пропаст поштанског радника, све више пропадамо као Предузеће и као запослени.

Радничке плате које су се пре „златног доба“ кретале око републичког просека, данас су за око 30% мање. Уместо да зараде на годишњем нивоу барем прате раст трошкова живота, као што смо то раније имали (3-4%) и били незадовољни, данас смо дошли до тога да су нам зараде 52 месеца биле умањене за 10%. Кроз умањење зарада и раст трошкова живота сваки запослени је покраден у последњих пет година у просеку за око 300.000 динара. Са друге стране пословодство се хвали са добрим пословним резултатима и великом добити која изгледа постоји само на папиру.

Због бедних зарада, притисака и све веће оптерећености послом непосредних извршилаца, никада више запослених није напустило Предузеће као што је то било прошле године а тај тренд се наставља још интензивније и у овој години.

Годинама уназад указујемо надлежнима на катастрофално стање у Пошти Србије, организујемо протесте, али реакције нема. Све више се стиче утисак да надлежни, од Поште Србије некад стабилног предузећа, желе да направе губиташа и корисника буџетских средстава, како би се нашао изговор за приватизацију профитабилних целина. Колика је небрига Владе Републике Србије за сопствено предузеће говори и чињеница да још увек немамо директора.

Већина запослених а нажалост има и гладних, нема шта да слави.

Разлоге за славље данас имају само чланови пословодства јер они немају бригу како преживети од месеца до месеца.

Па поштовани чланови пословодства нек’ вам је са срећом дан Поште, радујте се макар ви.

Уколико сте претрпели штету на објекту за становање, због елементарних непогода, имате право као запослени у складу са чланом 86.тачка 5. Колективног уговора на накнаду штете од стране Предузећа. Право на накнаду штете по том основу имате и од стране Синдиката уколико сте члан.

5) ублажавања последица елементарних непогода или ванредних догађаја на објекту становања, уколико штета коју је претрпео запослени износи најмање две месечне зараде – у висини највише до 10 месечних зарада, на основу извештаја и предлога комисије за утврђивање штете, образоване од стране директора Предузећа, у чијем саставу је и по један представник репрезентативних синдиката.