Саопштења

Уредно смо пре пет дана обавестили Кабинет директора о одржавању састанка са запосленима у ЈПМ Младеновац, заказан за 22. март. Јуче 21. марта у 15:37 часова нам је саопштено да практично не можемо одржати састанак са запосленима. Тек данас су послали званичан одговор.

Ово је још једна у низу забрана за представнике нашег Синдиката да се обрате запосленима као у најцрња времена ’90-тих. Овакав поступак шефа Кабинета Неле Бојовић не говори само о забрани синдикалног деловања, него пре свега о паници и њиховој спремности да се свим средствима боре како би очували своје позиције и привилегије.

Можете колико хоћете али нећете моћи докле хоћете. Ни госпођи Петровић ни Нели Бојовић а ни другима, нећемо нити имамо право да заборавимо гушење радничких права и синдикалних слобода.

Према Извештају о пословању ЈП „Пошта Србије“ за 2018. годину укупна нераспоређена добит Предузећа износи око 7,4 милијарде динара или нешто више од 60 милиона евра. Тај новац је довољан за седам бруто зарада за свих 15000 запослених. ССПР је 28. јануара према надлежнима упутио захтев за исплату једнократне помоћи у висини од 50.000 динара што би са порезима и доприносима износило око 1,3 милијарде динара или практично 1/7 нераспоређене добити. Тим поводом смо организовали и протест 20. фебруара испред седишта Предузећа.

Поводом ове иницијативе до данас нисмо добили никакав одговор. Једино је у телефонском разговору са председником Синдиката, председник Надзорног одбора господин Шаренац саопштио да је у надлежности госпође Петровић и репрезентативних синдиката да покрену иницијативу према Влади РС.

НЕРАСПОРЕЂЕНА ДОБИТ ЈП „ПОШТА СРБИЈЕ“

Извор: Извештај о пословању за 2018. год.

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА У ПОШТИ, СПОРАЗУМНО ИЛИ ЈЕДНОСТРАНОМ ВОЉОМ ЗАПОСЛЕНОГ

Да стање у Пошти Србије никад није било горе уназад неколико година указујемо свим надлежним како на нивоу Предузећа тако и на нивоу државе. Због непостојања воље да се проблеми решавају дијалогом или можда због намере да се Пошта Србије уруши, до сада смо организовали више протеста, штрајкова и путем медија настојали да укажемо на катастрофално стање. Међутим џаба је глувом причати и ћоравом намигивати.

Кроз стање у РПЛЦ Београд које је „срце“ поштанског система можда можемо на најбољи начин да сагледамо и опште стање у Пошти Србије. Зараде запослених су свакако најбитније о њима смо већ много пута писали, образлагали и увек су нам биле на првом месту али овог пута указаћемо на друге проблеме запослених у РПЛЦ Београд који су превршили сваку меру:1. У Служби за сортирање пакета где се обављају најтежи физички послови и скоро искључиво ноћу, за време штрајка (50%) предвиђен број извршилаца је 47 што значи да у пуном капацитету треба да ради 94 запослена. Тренутно стање је да их ради између 60 и 65 укључујући и запослене који раде у периоду од 14:00 до 22:00 часа.
Због немара надлежних, због неиспуњавања обавезе да запослене упознају са мерама за безбедан и здрав рад при ручном преношењу терета, старосне структуре и изложености интензивном физичком оптерећењу, запосленима страда кичма и оболевају од бруха.
2. У Служби за сортирање писама, мајке са малом децом раде ноћу или у најбољем случају од 14:00 до 22:00 часа уместо да им се усклади радно време са потребама родитељства (преподневни рад).
3. Седморо запослених који су радили две године на одређено време данас раде по основу замене одсутних, уместо да добију решења на неодређено време.
4. На систематизованим радним местима са уговорима о ППП ради 11 извршилаца, за 120 динара по сату, ноћу и скоро без икаквих права.

5. Директор РЈ скоро три године не жели да разговара са Дејаном Боговцем, председником највеће синдикалне организације у РПЛЦ Београд.

У 2018. години од укупно око 770 запослених 34 запослена добровољно (једностраном вољом) су напустили РЈ „РПЛЦ Београд“. У 2012. године по истом основу ЈП „Пошту Србије“ напустио је 21 од 15068 запослених.

ОВО НИЈЕ СВЕ АЛИ ЗА ПАМЕТНОГ ДОСТА.