Саопштења

У просторијама РЈ „Нови Сад“ одржана је II седница синдикалне организације ССПР „Нови Сад“. У раду седнице узели су учешће и чланови Извршног одбора Синдиката у проширеном саставу, као и оснивач синдикалне организације у Новом Саду сада већ пензионисани колега Иван Тодоров.

Седницу је отворио и њоме председавао председник синдикалне организације Томислав Мандић. У исцрпном извештају о раду синдикалне организације Мандић је указао на отежан рад синдикалне организације с обзиром да је као председник на неки начин изолован јер је након суспензије из Новог Сада премештен у Кисач. Оно што је позитивно када је у питању рад синдикалне организације јесте приметан раст чланства као и пресуде у корист суспендованих колега. Како би синдикална организација добила још веће поверење запослених неопходно је заштитити сваког појединца када су његова права угрожена.

Чланови Одбора синдикалне организације изнели су низ примера непоштовања закона, подзаконских аката и Колективног уговора а који су у надлежности РЈ „Нови Сад“: неовлашћено и прекомерна (зло)употреба видео надзора, непоштовање Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту које се односи на температуру у радним и помоћним просторијама (РПЛЦ), недостатак службене и заштитне одеће и обуће, незаконито уведене тринаесточасовне смене, неплаћање превоза у складу са стварним трошковима, неплаћање прековременог рада, индиције о постојању непотизма, нетранспарентност по питању корекција зарада-негативне корекције се јавно објављују док су позитивне корекције тајна и велика оптерећеност запослених на технолошким радним местима због недовољног броја извршилаца.

Представницима Одбора синдикалне организације пружене су гаранције од стране централе Синдиката да ће добити сву стручну и правну помоћ у решавању наведених проблема. У том смислу председник синдикалне организације Томислав Мандић у току ове недеље, уз помоћ наше Правне службе, обратиће се директору РЈ „Нови Сад“ са образложеним захтевима за поштовање права запослених која су гарантована законом и актима Предузећа.

ЗАРАДА– Реалан пад просечне зараде у Пошти у периоду мај 2012.-мај 2018. године износи 16%, док је субјективни осећај много већи. То значи да данас када нам је „боље“, на годишњем нивоу примимо десет зарада из 2012. године кад нам је било „горе“, само распоређених на дванаест месеци.

Председница Владе је крајем прошле године изјавила да ће до укидања умањења зарада од 10% доћи крајем 2018. године. Од тог обећања, као и од многих ранијих, како сада ствари стоје неће бити ништа. Према нашим сазнањима намера власти је да јавном сектору 5% врати 2019. а преосталих 5% тек 2020. године.

ИСПЛАТА ЗАРАДЕ ИЗ ДОБИТИ– Добит Предузећа у 2017. години је за трећину мања од добити Предузећа у 2016. години, сразмерно томе и тзв. тринаеста плата би била за трећину мања, уколико дође до расподеле добити по наметнутом принципу 70% Влади РС, 30% запосленима.

Колективним уговором регулисано је да запослени могу учествовати у расподели добити што значи да и не морају. Законом је предвиђено да буџету Републике Србије припада најмање 50% од добити што значи да им може припасти све.

Уназад неколико година није било исплате зараде из добити а да претходно нисмо морали да организујемо неки вид протеста.

СОЦИЈАЛНИ ПРОГРАМ– Прича која кружи Поштом о социјалном програму је последица пре свега велике жеље, великог броја запослених да од Поште Србије побегну што даље. То је само прича по принципу „шта је баби мило то јој се и снило“. Све више је запослених који својевољно или споразумно напуштају Пошту.

Колике ће бити наше зараде, да ли ће бити исплате зараде из добити и социјалног програма све то зависи од Владе РС односно од власти.

Обраћали смо се више пута Влади РС са образложеним захтевима за враћање најмање 10% зараде и исплату зараде из добити али одговора нема нити ће га бити јер су бахати и осиони.

Једини вид борбе који нам преостаје су протести и улица, то не сме бити борба једног или било ког синдиката него то мора бити борба и став свих угрожених и обесправљених.

У Београду, 12.09.2018. године

Председник

Зоран Павловић, ср

Као ниједно пословодство пре, поједини чланови пословодства, на челу са госпођом Петровић, најгрубље крше једно од основних људских и радничких права- право на синдикално деловање. Последњи у низу таквих примера је Упозорење пред отказ уговора о раду нашој колегиници и синдикалцу из Шапца Сањи Дашић од стране директора Шиљковића.

Апсолутно осуђујемо овакав поступак представника пословодства, солидаришемо се и пружамо пуну подршку нашој колегиници у њеном праву на слободу синдикалног деловања и изражавања.

Тим поводом упутили смо наш протест директору РРЈ „Ужице, Шабац, Ваљево“ господину Шиљковићу.

Када смо прошле године кренули са протестима због поражавајућег материјалног положаја запослених и њиховог радно-правног статуса знали смо да смо у праву и да поступамо у складу са законом. Најдужи протести у историји Поште одвијали су се ван радног времена и радног простора.

Када су нас суспендовали знали смо да се ради о правном насиљу и безакоњу, нисмо се предали и наставили смо да се боримо за повратак суспендованих.

Када су нас вратили на посао, захваљујући нашој борби и великом међународном притиску, поднели смо тужбе против Предузећа због суспензија, казни и премештаја. Нажалост, не баш сви суспендовани.

Ових дана стигла је прва првостепена пресуда у корист једног од суспендованих, председника наше синдикалне организације у Новом Саду, Томислава Мандића.

Пресуда је уједно и доказ да нико не може бити изнад или изван закона.

Као што смо то чинили раније, као што то чинимо и данас, увек ћемо пружити правну заштиту сваком нашем члану који се бори легалним и легитимним средствима за бољи положај свих запослених.