Саопштења

Данас када Пошта Србије слави 178 година од свог постојања ни најстарији радници не памте горе време нити хаотичније стање у самом Предузећу.

Када су нам зараде умањиване 2014. године били смо јавни сектор а када је неком понешто и враћано нама није враћен ни један проценат. Зараде су реално све мање а трошкови живота-намети и обавезе све већи. Зарада две трећине запослених (око 11000) се креће у распону од 32.000,00 до 36.000,00 динара.

Због беде и сиромаштва које улази све више у домове поштанских радника и непоштовања достојанства радника и његових права Самостални синдикат поштанских радника уз подршку Синдиката Солидарност организовао је прошле године у новембру протесте који су трајали две недеље али су нажалост угушени интервенцијом специјалних полицијских снага.

По први пут у новијој историји Поште није објављен Извештај о пословању за 2017. годину као ни План пословања за 2018. годину. По први пут у овој години месечни Извештаји о пословању Предузећа, постали су „тајна“ не само синдикатима него и члановим пословодства. Ако смо тако успешни као што то покушава представити госпођа Петровић, којој је мандат в.д. директора истекао још пре девет месеци, зашто се резултати пословања крију и од њених сарадника.

Никада више запослених у једној години као што је то било прошле године није напустило Предузеће а тај тренд се наставља и у овој години. Стручњаци нам одлазе или се склањају на саветничка радна места где по правилу и немају никаква задужења. Не одлазе само стручњаци него и добро обучени радници – непосредни извршиоци (поштари, шалтерски радници, возачи…).

На неким од кључних и измишљених радних места у Предузећу именовани су пензионери. Они поред својих часно зарађених и натпросечних пензија имају и зараде које су веће од зараде председника Републике.

Како би се лакше владало Поштом Србије госпођа Петровић није именовала извршне директоре иако је то обавеза по Закону о јавним предузећима и Статуту Предузећа. Једино смо јавно предузеће које нема Извршни одбор.

На све ове и многе друге проблеме уназад скоро годину дана указујемо надлежнима, председници Владе, ресорном министу Љајићу и министру финансија али реакције нема као да се жели да Пошта Србије од профитабилног предузећа постане губиташ и корисник буџетских средстава. Када се дође у ту фазу онда следи минималац од ког ни данас нисмо далеко, затим реструктурирање, технолошки вишкови и приватизација.

Колика је небрига Владе Републике Србије за сопствено предузеће говори и чињеница да још увек немамо директора.

Разлоге за славље данас имају само чланови пословодства јер они немају те бриге како преживети од месеца до месеца.

Па поштовани чланови пословодства нек’ вам је са срећом дан Поште, радујте се макар ви.

Председник

Зоран Павловић, ср

Чланом 13. Нацрта Закона о штрајку побројане су делатности у којима се уводи минимум процеса рада, све оне делатности које и постојећим Законом о штрајку потпадају под минимум процеса рада а међу њима и ПТТ услуге.

Након наших примедби на Нацрт Закона о штрајку достављених министру рада 14. маја ове године извршине су измене Нацрта Закона о штрајку где сада у истом члану уместо „ПТТ услуге“ стоји „ПТТ услуга исплате новчаних примања корисницима на кућну адресу“. То практично значи да ће се минимум процеса рада у Пошти Србије свести само на исплате новчаних примања корисницима на кућну адресу.

Усвајање новог Закона о штрајку очекује се до краја ове године.

Две недеље након укидања суспензија одвазвали смо се на позив Синдиката ПТТ као и сви синдикати у Пошти Србије ради договора око заједничког деловања. Све размирице и неке тешке речи на рачун учесника у новембарским протестима оставили смо иза нас. Интереси запослених и спас Поште Србије били су нам на првом месту. Ушли смо у заједнички Штрајкачки одбор јер смо веровали да ћемо заједничким деловањем и јединственим наступом према пословодству и Влади Србије реализовати испостављене захтеве.

Након одржаних протестних шетњи на предлог нашег Синдиката заједнички Штрајкачки одбор донео је Одлуку да од 24. априла у штрајк ступе главни поштански центри у Новом Саду, Београду и Нишу а испред њих протести запослених као подршка штрајкачима.

Договорено је да док штрајк траје највиши функционери синдиката и чланови заједничког Штрајкачког одбора, буду уз штрајкаче и штите их од притисака представника пословодства. У сврху припреме штрајка највиши представници синдиката одржали су дванаест састанака са запосленима у главним поштанским центрима и већим ЈПМ на подручју Београда. На већини тих састанака запослени су критиковали представнике репрезентативних синдиката због пасивног односа према новембарским протестима испред главних поштанских центара у Земуну и Новом Саду. Тада је била велика шанса да се реши већина наших проблема и да се заустави даље пропадање Предузећа. И поред пропуштене шансе запослени у главним поштанским центрима, где штрајк једино и има смисла, били су спремни да узму учешће у штрајку.

Секретар Синдиката ПТТ преузео је обавезу да одради све неопходне процедуралне радње око пријаве штрајка надлежнима за 24. април али на жалост испоставило се да тај штрајк није пријављен у складу са законом и то већ по други пут у року од годину дана. Дакле већ виђено. То је био завршни ударац којим је срушено и оно мало поверења запослених у синдикате, последњи моменат да Самостални синдикат поштанских радника изађе из ове лакрдије зване штрајк и сачува свој тешко стечен углед код запослених. Нажалост, тесном већином Главни одбор нашег Синдиката донео је Одлуку о даљем учешћу у заједничком Штрајкачком одбору и такозваним штрајкачким активностима.

Нови штрајк најављен за 24. мај унапред је био осуђен на пропаст. Уз сво наше поштовање и захвалност према колегиницама и колегама који су учествовали у штрајку, штрајка практично није ни било. До сада је незабележено да се у Пошти Србије дешава штрајк или протест а да то не објави ни један медиј и да се представници пословодства ни мало не узбуде. Ове чињенице најбоље говоре како се водио и спроводио штрајк. Као да је нечија намера била да запосленима огади и синдикат и штрајк, уместо да се реализују штрајкачки захтеви.

Одлуком Главног одбора наше учешће у заједничком Штрајкачком одбору и такозваним штрајкачким активностима престало је закључно са 08. јуном и у будуће ћемо радије сами преузети одговорност за организовање протестних и штрајкачких активности, као што смо то и раније чинили, него сносити одговорност због нечијег нерада, немара или можда намере.

На седници Главног одбора одржаној 01.06.2018. године, Самостални синдикат поштанских радника донео је Одлуку о наставку штрајкачког деловања унутар заједничког штрајкачког одбора са репрезентативним синдикатима до 08.06.2018. године.

Одлуком је прецзиран временски интервал како би још једном Самостални синдикат пружио могућност представницима репрезентативних синдиката у заједничком штрајкачком одбору да професионално, одговорно и недвосмислено узму учешће у организовању и спровођењу штрајка, сада кад то већ нису учинили новембра 2017. године.

Уколико представници репрезентативних синдиката, који чине више од двотрећинске већине у заједничком штрајкачком одбору, коначно не покажу пуну одговорност према спровођењу штрајка а нарочито на подручју Београда, Самостални синдикат је спреман да уз подршку запослених сам преузме одговорност за радикалније мере синдикалне борбе, као што смо то и раније чинили.