Због свог критичког става, организовања протеста, штрајкова и због јавног изношења чињеница о стању у Пошти Србије, ССПР никада није био миљеник пословодства, на шта смо изузетно поносни. Отворени напади, санкције и шикана пословодства према Синдикату и његовим активистима крећу од новембарских протеста 2017.године. У свему томе значајну улогу имали су и појединци из репрезентативних синдиката а било је и покушаја изнутра да се Синдикат уруши.
Врхунац гушења синдикалних права и слобода достигнут је у последњих годину дана забранама од стране госпође Петровић и њеног Кабинета представницима нашег Синдиката да одржавају састанке са запосленима па чак и седнице синдикалних организација. Тим поводом, као и због ускраћивања информација од јавног и значаја за социјално-економски положај запослених, обратили смо се надлежнима у Републици Србији.
По први пут Кабинет председника Владе РС је реаговао на наше притужбе тражећи изјашњење госпође Петровић. Министарство рада је упутило нашу притужбу Инспекцији рада са задатком да изврши надзор. Уколико надлежни државни органи не зауставе практично забрану синдикалног деловања и организовања бићемо принуђени да проблем интернационализујемо као што смо то учинили и за време суспензија.
Упркос свему ССПР је синдикат чији број чланова расте из месеца у месец. Јун смо завршили са 749 чланова а у јулу на основу прослеђених приступница очекујемо нешто више од 800.
По први пут за 13 година постојања нисмо добили податке о броју чланова за остале синдикате који делују у ЈП „Пошта Србије“ уз образложење да нам нису дужни доставити сходно одредбама члана 209. Закона о раду. Прави разлог је уствари да се прикрије пад чланства или тачније речено распад неких синдиката.
Нећемо одустати од директне комуникације са запосленима па макар састанке одржавали на улици испред поште као што смо то чинили у Јагодини и Зрењанину. Нећемо одустати захтева за достављање информација које су од значаја за запослене и Синдикат макар то чинили преко Повереника, што нам не би био први пут.